СХНТ БЕОГРАДА
Menu
Најраније забележено играње хокеја на трави у Београду дешава се 1927.године у оквиру клуба ХАМЉ, чији су представници обезбедили прве палице, лоптице, заштитну голманску опрему и упознали београдске младиће са правилима ове игре која је у то време увелико већ олимпијски спорт.
Хокеј на трави играо се, између два рата, но, не много организовано и масовно. Одигране су поједине утакмице и турнири. Ова спортска грана нагло се почела развијати одмах по ослобпђењу (након другог светског рата) када су, широм земље у слободарској Југославији, оснивани клубови у хокеју на трави.
У СФР Југославији, у једном тренутку било је регистровано сто клубова. Који су се такмичили у екипном шампионату и утакмицама за Куп. Организују се међународни турнири. Репрезентација Југославије учествовала је на Европским шампионатима као и на Медитеранским играма. Клубови од 1972.године су редовно учествовали у Купу европских шампиона.
Долазак хокеја на трави као спорта у Београд, преко Хришћанске заједнице младих људи. Хришћанске заједнице младих људи настала је у Лондону 6.јуна 1844.године, као одговор на лоше социјалне и здравствене услове живота после индустријске револуције. Оснивач Џорџ Вилијамс (George Viliams 1821-1905), окупио је групу радника у текстилним радионицама, који су проучавање Библије и молитве заменили практиковањем Хришћанских принципа на улицама Лондона, у виду друштвених делатности, јачање духа и тела путем спорта, ширења образовања, бриге о незапосленима и свим маргинализованим друштвеним групама.
По пореклу Евангелистичка, ова организација је била отворена за припаднике свих религија, укључујући и атеисте. Бискуп Англиканске цркве у Краљевини СХС, Перси Ситерс (Persy Siters) је од 1924.године, водио ову организацију на територији целог Балкана у својству саветника.
Више угледних Београђана било је повезано са радом ове организације. Као добровољне секретарице, за Хрипћанску заједницу младих људи рдили су у САД сестре Петвић, од којих је најмлађа касније била удата за Илију Шуменковића, министра у више влада Краљевине Југславије и амбасадора у Турској.
Неки од њених председника били су Александар Јовичић. Некадашњи члан Српског посланства у Лондону, као и Васа Лазаревић.Начелник Министарства унутрашњих послова и оснивач југословенског одељења за сарадњу са Међународним комитетом криминалистичке полиције, претече Интерпола.
Отвореност ове организације за све религије и уверења оказује се на примеру Јаше Давића и Владимира Дедијера, (иако је један јеврејин а други комуниста)који су били њени активни чланови.
У периоду после Првог светског рата, свуда у свету спорт постаје све популарнији и све мање привилегија богатих. У таквом окружењу кроз активности Хришћанске активности младих људи у Београд стижу нови спортови са енглеског говорног подручја. Забележено је да је кошарку у Београд донео Вилијам Вајлер, председник ХАМЉ. Када је 1923.године боравио у Београду, на турнеји упознавања европских земаља са америчким спортовима. На сличан начин млади београђани сусретали су се са: тенисом, рагбијем, хокејим на трави и др…
Савез хокеја на трави Боеграда својим радом продужава богату историју хокеја на трави на овим просторима. У нади да ће доћи до формирања олимписког тим. Детаљније можете погледати историју од првих почетака у краљевини СХС.